Наших 15 година – из угла једног професора

Обележити петнаест година успешног рада јесте велики догађај, који подстиче на размишљање о томе како је било и шта желимо даље. Наш историјат се можда годинама не чини дугим, али по изазовима пред којима смо били и за које из данашње перспективе можемо рећи да смо их успешно пребродили, он је веома веома дуг. Шта је то најважније, што је обележило наш рад?
Тешко је исказати речима а да оне нису пуки хвалоспеви. Зато започнимо кратку причу исказаним задовољством што смо имали прилику да градимо нешто ново и другачије вођени принципима и вредностима у које верујемо.

Ти принципи и те вредности били су заједничка скривена нит веома различитих људи, који су дошли из различитих професионалних окружења с различитим искуствима и познавањем високог образовања. Једино заједничко, видљиво и јасно била је окупљеност на месту омеђеном институцијом новог факултета. Данас са сигурношћу могу рећи да је трагање за тим скривеним нитима које спајају људе и чине темељ на којима можемо градити колектив био мој највећи
професионални изазов. На томе смо градили нашу и само нашу културу сарадње, разумевања, снаге и одлучности.

Бројни задаци били су нам помоћ у изградњи наше културе. Били су изазовни, тешки, недовољно дефинисани, опасни, сложени, досадни, али надасве корисни. Сваких пет година полагали смо испит својеврсне зрелости – и као људи и као стручњаци. Сваки циклус акредитације некако је био све
сложенији. Да ли је то због тога што су померане границе захтева или због тога што смо ми желели да будемо све бољи и бољи? Једно не искључује друго и оно што је у свему томе важно јесте да смо успели.

И то је тај замајац. Он вам даје нову снагу да наставите даље, зато што гледате из дана у дан своје студенте, као младе људе који су се већ афирмисали или су на почетку развоја професионалне каријере. Гледате их задовољне и испуњене. Гледате их спремне да отворе врата новим клинцима
и да им пренесу своја студентска и професионална искуства као правници, психолози, психотерапеути, стручњаци за језик, безбедност и криминалистику. Гледате их како граде своје породице и како се боре за свој стандард живота.

То је тај замајац који вас инспирише да корачате напред. Можда ће ти кораци бити другачији, краћи или дужи, спретни или мање спретни, бржи или спорији, али ће бити обојени истрајношћу и неуморношћу, оптимизмом, тимским духом, радошћу, стварањем, креативношћу и оним малим свакодневним стварима које чине
наше животе лепим и испуњеним.

Срдачно,
Проф. др Мирјана Францешко, декан