Obeležiti petnaest godina uspešnog rada jeste veliki događaj, koji podstiče na razmišljanje
o tome kako je bilo i šta želimo dalje. Naš istorijat se možda godinama ne čini dugim, ali
po izazovima pred kojima smo bili i za koje iz današnje perspektive možemo reći da smo ih
uspešno prebrodili, on je veoma veoma dug. Šta je to najvažnije, što je obeležilo naš rad?
Teško je iskazati rečima a da one nisu puki hvalospevi. Zato započnimo kratku priču iskazanim
zadovoljstvom što smo imali priliku da gradimo nešto novo i drugačije vođeni principima i
vrednostima u koje verujemo.
Ti principi i te vrednosti bili su zajednička skrivena nit veoma različitih ljudi, koji su
došli iz različitih profesionalnih okruženja s različitim iskustvima i poznavanjem visokog
obrazovanja. Jedino zajedničko, vidljivo i jasno bila je okupljenost na mestu omeđenom
institucijom novog fakulteta. Danas sa sigurnošću mogu reći da je traganje za tim skrivenim
nitima koje spajaju ljude i čine temelj na kojima možemo graditi kolektiv bio moj najveći
profesionalni izazov. Na tome smo gradili našu i samo našu kulturu saradnje, razumevanja,
snage i odlučnosti.
Brojni zadaci bili su nam pomoć u izgradnji naše kulture. Bili su izazovni, teški, nedovoljno
definisani, opasni, složeni, dosadni, ali nadasve korisni. Svakih pet godina polagali smo ispit
svojevrsne zrelosti – i kao ljudi i kao stručnjaci. Svaki ciklus akreditacije nekako je bio sve
složeniji. Da li je to zbog toga što su pomerane granice zahteva ili zbog toga što smo mi želeli
da budemo sve bolji i bolji? Jedno ne isključuje drugo i ono što je u svemu tome važno jeste
da smo uspeli.
I to je taj zamajac. On vam daje novu snagu da nastavite dalje, zato što gledate iz dana u dan
svoje studente, kao mlade ljude koji su se već afirmisali ili su na početku razvoja profesionalne
karijere. Gledate ih zadovoljne i ispunjene. Gledate ih spremne da otvore vrata novim klincima
i da im prenesu svoja studentska i profesionalna iskustva kao pravnici, psiholozi, psihoterapeuti,
stručnjaci za jezik, bezbednost i kriminalistiku. Gledate ih kako grade svoje porodice i kako se bore
za svoj standard života.
To je taj zamajac koji vas inspiriše da koračate napred. Možda će ti koraci biti drugačiji, kraći ili duži,
spretni ili manje spretni, brži ili sporiji, ali će biti obojeni istrajnošću i neumornošću, optimizmom,
timskim duhom, radošću, stvaranjem, kreativnošću i onim malim svakodnevnim stvarima koje čine
naše živote lepim i ispunjenim.
Srdačno,
Prof. dr Mirjana Franceško, dekan